Ovce smo čuvali, gajili i negovali
S proleća ih u visine povedemo
Planinska trava i cveće, bistra voda izvorska
Gozba za ovce preko dana
Za noći smo im čiste torove spremali
Na počinku ovce preživaju
Odozdo im mirisna trava, planinsko sitno cveće
Odozgo plavo nebo. Mesečina
Zvezde trepere kao da se gilicaju
Začućti; povetarac list pokrene, čobanin na oprez
Jagnje ili ovca zableji
Kerovi zalaju, otrče nekud pa se vrate
Vuci su se oglašavali ali iz daleka.
Pored tora čobanin leži, sluša i u nebo gleda
Kiši smo se nadali ali smo i strepeli od kiše
Tako je bilo kada smo bili
Čobani smo tada bili, ponosni, azgini
Sada smo ovce
Blejimo!
U torove nas ugone sa krupnom stokom rogatom
Za tor vezana i nerodjena deca
Sve naše čežnje, nade i želje plafoni ograničavaju
Sad znamo da smo ovce a prestali smo da blejimo
Jedino zvižduk bića još uvek razumemo
A bili smo nekad dobri čobani.
Strahinja Straja Novovic slikar i pesnik, zivi u svedskom gradu Halmstadu.
Jedan drugi pesnik Branko V. Radicevic, nakon jednog susreta u Vesterosu, ovde u Svedskoj ostavio je zapis o pesniku i slikaru Novovicu. Dijaspora je to objavila na srpskom i svedskom jeziku pod naslovom Sreli smo se u Vesterosu.
