listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Срби западно од Дрине 2002. године обелезавају јубилеј најзнацајније установе српског народа у минулом веку - сто година од оснивања Просвјете. Све најумније главе од Пејановица, Грцица, Јеремица, Марка Марковица, Пера Слијепцевица до Јована Дуцица, Алексе Сантица, Атанасија Соле, браце Цоровиц и других биле су окупљене око Просвјете.

Пише: Радослав Братић

Просвјета је у најтезим временима била и остала цувар српског имена, српског језика и српског народа. Она је изасла из истог оног просторног круга одакле су, висе од пола века пре њеног оснивања, Карадзици стигли у Србију и у свом позамасном пртљагу донео нам је Вук књизевни језик и великодусно га подарио не само Србима вец и народима других вера. Утолико је цудније сто неки Срби данас изгледа да не знају како им се зове језик.

Куца саборности

Вец од првих година оснивања у Просвјету се уцланило на хиљаде Срба из разних крајева тадасње Босне и Херцеговине и расејања, а медју њима је било много утемељиваца и донатора. Цлан Главног одбора, угледни Сцепан Грциц, је рекао: "Ја мислим да не смије бити Србина у Босни и Херцеговини а који није цлан Просвјете". И збиља, све оци потлаценог српског народа биле су упрте бац у Просвјету. Она це бити покретац, издавац многих вредних издања, као цто су календари и лист под истоименим насловом, у цему це се највисе истаци Владимир Цоровиц и Ристо Радуловиц, Бице то примамљиво стиво за просвецивање најсирих српских маса. Ово друство це, одмах након утемељења, основати српске земљорадницке задруге да би се поправило економско стање српског становниства.

Али, Просвјета це својим стипендијама и разним другим нацинима помагати и појединце муслиманске и католицке вере. Она це, бринуци о здрављу народа, основати и веома знацајне организације попут Сокола и Побратимства. Није ни цудо сто це на њену десетогодисњицу (1912), Алекса Сантиц написати химну у којој це реци:

Нек свјетиљке зиве горе
Сјај Просвје нек нас води
Милом цасу српске зоре...

Виспрени Владимир Цоровиц на бројне оптузбе це узвратити бриљантном анализом и разоткрити ста је позадина и какве су намере овог монтираног и монструозног процеса. Ипак је Цоровиц осудјен на пет, а затим на осам година строгог затвора и на дан поста сваког трецег у месецу. Поред Цоровица, осудјен је на робију велики број припадника српске интелигенције, а било је весања и погубљења нароцито у пограницним местима. Затворене су све српске сколе, укинути листови, забрањене организације, збрисано све сто помиње српско име и цирилицу. Судјено је српским официрима, много их је стрељано или је отисло у логоре. Неки су протерани а други узимани за таоце. Седам српских свестеника одмах је стрељано.

Одрзање упркос страдањима

Али Срби су се и у таквим временима успели одрзати. Успели су да цирилица не буде само црквено писмо вец и национални симбол препознавања њиховог идентитета, ма где зивели. Поцорек је урлао и тразио да се цирилица збрисе у корену.

Поцетком Другог светског рата устасе су опљацкале целокупну Просвјетину имовину, да би њен рад био обновљен после ослободјења земље 1945. Али, назалост, та активност це потрајати свега непуне цетири године, да би је нове власти укинуле 1949. Покусај видјених Срба да се одлука промени спрецили су званицници Салко Назециц и Алојз Бенц. Тако је Просвјета треци пут у једном веку укинута и остала без имовине. Отето јој је на десетине куца-легата парцела и њива, папири од вредности и велики износ готовог новца.

Обнова Просвјете 1992. године, у ратно време, на целу са академиком Војиславом Максимовицем, за српски народ преко Дрине, била је изузетан догадјај. У оквиру "Цоровицевих сусрета писаца" 2002. године окупице се у Гацку и Билеци велик број насих најеминентнијих писаца и историцара. Они це осветлити мање познате или заборављене цињенице, говорити о најзнацајнијим српским ствараоцима и националним радницима у целом једном веку.

Књига о историји Просвјете

Академија наука и умјетности Српске, у својој вец профилисаној и изванредно опремљеној едицији, објавила је веома знацајну књигу др Бозидара Мадзара "Просвјета - српско просвјетно и културно друство 1902- 1949". Овај Требињац, по струци историцар, радио је многе знацајне послове. Измедју осталог, био је директор Архива Босне и Хрцеговине у Сарајеву, а умро је 1. јануара 2.000. године у Минесоти у САД.

Проуцавајуци историју Просвјете, до најситнијих вазних детаља, Мадзар је дао и слику зивота Срба под хабсбурском окупацијом, анализирао рад српских црквених сколских опстина, пратио богату активност српске студентске интелигенције у Бецу. Овај вредни цовек проуцио је делатност Просвјете и њену улогу у сколовању омладине, оснивања библиотека, издавању књига и свакојаке помоци најсиромаснијем становниству.

Бозидар Мадзар истразио је репресивне мере аустроугарске управе над Србима, а посебно посветио пазњу "велеиздајницком процесу" спрским интелектуалцима и функционерима Просвјете у Бањој Луци 1914, сто је имало за последицу ликвидацију ове српске организације. Том приликом су распустена и сва друга српска друства. Требало је угусити све сто мирисе на српство, а поготово све сто има икакве везе са Србијом. Тако це, у том процесу, листу Просвјета највисе бити замерено сто није објавио ни вест о посети Фрање Јосифа Босни и Херцеговини. Под зестоки удар су досли Данило Илиц, Васиљ Грциц, Петар Коциц, Алекса Сантиц те књиге Стојана Новаковица, Станоја Станојевица и других.

У предговору овој изузетној књизи, нас угледни академик Милорад Екмециц казе да је Мадзарова књига најзнацајније остварење у истразивању, настанку и развоју српске интелигенције и укупне културе у Босни и Херцеговини у једном времену.

 

--------------------------------------------------------

 

© Радослав Братиц, књизевник из Београда. Прилог о Просвјети публикован је и у стампаној верзији цасописа Дијаспора, број 23-24, децембар 2001. године.