Српска ћирилица је више него слабо заступљена на Интернету. Број српских сајтова урађених нашим традиционалним писмом споро расте иако су квантитативно српски сајтови у рапидном порасту. Многи ћирилични сајтови су се угасили, а неки, напросто, прешли на латиницу. У овом раду је евидентирано 186 српских ћириличних сајтова, а може се проценити да је укупан број ћириличних сајтова око 200 јер неки сајтови још нису индексирани у претраживачима па је њихово евидентирање у овом тренутку отежано. Ретко се на латиничним сајтовима могу наћи и ћирилични прилози.
Пише: Александар Раковић
По званичним децембарским подацима из светског атласа домена број регистрованих сајтова са југословенским доменом (.yu) био је 11700. Ако се томе дода да је број српских сајтова регистрованих под другим доменима у најмању руку толики, а лако се може рећи да је и већи, добије се груба процена како се на Интернету налази најмање око 23400 српских сајтова. Дакле, број од око 200 српских ћириличних сајтова делује прилично поразно ако се узме у обзир да се на Интернету може наћи најмање око 23400 српских презентација. Број српских сајтова из дана у дан расте, а процентуално се смањује број оних ћириличних. Не може се више тражити оправдање у необавештености и техничким недостацима. Ради се, једноставно, о очигледној небризи и незаинтересованости српског народа за наше културно благо, српску ћирилицу. Не би било претерано рећи да ово није сумрак већ мрак српске ћирилице на Интернету. Рецимо отворено и директно да ћирилични сајтови чине у најбољем случају само око 0,86% од укупног броја српских сајтова, а то, дакле, није сумрак већ мрак.
Почеци и квантитативни развој српске ћирилице на Интернету
У мају 1994. часопис Књижевна реч је у YUSCIIстандарду своја ћирилична издања дистрибуирао путем BBS-a, мејлинг листа и електронске поште. Прве Интернет презентације на српском језику постојале су још 1995. године. Такве презентације ограничене на београдски Универзитет и дијаспору биле су махом урађене како на српском језику, латиницом тако и на енглеском језику. Неких ретких покушаја појаве ћирилице у YUSCII стандарду је било, а они су се углавном завршавали неуспешно или гашењем сајта или преласком на латиницу. Изузетак је Интернет презентација Књижевне речи која је од јануара 1996. била на ћирилици у YUSCII стандарду. Да би се читао Интернет сајт у YUSCII стандарду потребно је да читалац у свом рачунару има инсталиран фонт којим је рађен сајт. Тиме је за многе читљивост била отежана. Оваква некомпатибилност била је објективна сметња развоју српске ћирилице на Интернету, али ње је нестало појавом вишејезичне подршке којом је на Интернет сцену ступио ћирилични Wиндоwс кодни распоред 1251.
У септембру 1997. се појавио први српски ћирилични сајт рађен у стандардизованом кодном распореду 1251. Био је то, заправо, један део сајта Књижевна реч. У већем броју српски ћирилични сајтови почели су да се појављују 1998. када су такве сајтове отворили Епархија рашко-призренска, електронска библиотека српске културе Пројекат Растко и Српска православна црква. 1999. године се појављују још три велика ћирилична сајта: историјске свеске Српско наслеђе, сајт посвећен историји и традицији Црне Горе Српска земља Црна Гора и електронско издање Душановог законика, док своју ћириличну верзију сајта добија и Њ.К.В. Престолонаследник Александар Карађорђевић.
Појава стандардизоване српске ћирилице на овим великим сајтовима могла је бити знак да је дошао крај техничким препрекама за израду ћириличних сајтова и крај отежаној видљивости и читању српске ћирилице на глобалној светској мрежи. До краја 1999. године број српских ћириличних сајтова, већих и мањих, нарастао је на око тридесет. Половином 2000. године број је износио око 50, а крајем те године било је око 100 ћириличних сајтова. Почетком фебруара 2002. број евидентираних српских сајтова урађених ћирилицом је 186, а процена је да их има око 200.
Српска ћирилица на Интернету данас
Сада ћемо направити преглед заступљености традиционалног српског писма на Интернету. Сви долепоменути сајтови су ћирилични. Неки сајтови ће бити назначени и у самом тексту, а неки само у евиденцији која следи након овог текста и у којој су наведени сви српски ћирилични сајтови уз извињење онима који су омашком изостављени.
Највећи српски ћирилични издавач је електронска библиотека Пројекат Растко и без сумње овом пројекту који у себи садржи двадесетак сајтова припада водећа улога у практичној примени српске ћирилице на Интернету. Сајтови изузетно богати ћириличним материјалом су Српско наслеђе и Српска земља Црна Гора, теолошки сајт Верујем, те сајтови Српске православне цркве, Митрополије црногорско-приморске, Епархије шабачко-ваљевске и Епархије рашко-призренске. У дијаспори највеће ћириличне презентације су Српска народна одбрана у Америци и Српска дијаспора.
Сајтови који за тему имају словосвест су Српско писмо, Ćirilica.org, Ćirilica.kom i Krsmanović.kom док се евиденција о заступљености српске ћирилице ажурира на сајту Српска земља Црна Гора. На овим сајтовима, али и неким другим, могу се наћи све информације потребне како почетнику да би израдио добар ћирилични сајт тако и искуснијем кориснику Интернета да би се упознао са најновијим софтверским достигнућима у вези са електронском применом српске ћирилице. Сајт који у пуној мери доприноси развоју српске ћирилице је портал Интернет Крстарица путем кога се ћириличним писмом може претраживати Интернет. Ћирилицу преко свог сајта али и софтвера за базирање података промовише YUISIS Клуб, док Опсенаријум нуди програм за ћирилизацију Windows-a.
Ћирилични сајтови државних институција су веома ретки. Може се са пуним правом рећи да државни органи СР Југославије, Републике Србије, Републике Црне Горе и Републике Српске нису довољно заинтересовани за развој српске ћирилице на Интернету. Од стране државних институција није покренута никаква иницијатива да се популаризује употреба ћирилице на глобалној светској мрежи. Од савезних органа само је Савезни завод за статистику свој сајт израдио ћирилицом, а од републичких то су урадили Влада Републике Српске, Народна скупштина Републике Србије, Министарство просвете и спорта Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, Радио телевизија Републике Српске и Мобилна телефонија Републике Српске. Институције од научно-културног значаја које имају своје ћириличне сајтове су Српска академија наука и уметности, Библиотека Матице српске, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Вукова задужбина и Позориште на Теразијама. Не постоји нити један сајт републичких институција Црне Горе урађен ћирилицом.
Иако Српска православна црква слови за конзервативну, управо се супротно показује на глобалној светској мрежи. Српски богословски сајтови су веома бројни и већина њих је урађена ћирилицом. Неколико српских епархија је заступљено на Интернету. У оквиру већ поменутог сајта Српске православне цркве налазе се и ћириличне презентације Митрополије загребачко-љубљанске, Епархије тимочке као и презентације једног броја храмова и часописа, док се у оквиру Пројекта Растко налази презентација Пећке патријаршије. Ћириличне сајтове на сопственим адресама имају Митрополија црногорско-приморска, Епархија рашко-призренска, Епархија бањалучка, Епархија шабачко-ваљевска, Епархија нишка и Епархија средњоевропска. Манастири који имају своје сопствено ћирилично представљање су Жича, Студеница и Свети Арханђели код Призрена док Михољска превлака свој веома информативни подсајт има у оквиру сајта Митрополије црногорско-приморске. Свој сајт редовно ажурира Светосавска омладина Архиепископије београдско-карловачке, а вредни нарочитог помена су теолошки сајт Верујем који је веома богат стручном литературом, изузетно едукативна презентација Мисионарског друштва Свети Лука и српско-православно црквене општине у Немачкој које су пописане у евиденцији.
Након богословских сајтова најзаступљенији су они посвећени историји и традицији. Највише оваквог материјала се може наћи на сајту Пројекат Растко, а затим и на сајтовима Српско наслеђе, Српска земља Црна Гора и Наша Србија. Изузетно су значајне презентације Душановог законика и Мирослављевог јеванђеља као и сајт посвећен делу првог српског фотографа Анастаса Јовановића. Недостатак ове категорије сајтова је што се ретко ажурирају па се тако редовније обогаћивање ћириличним материјалима своди само на сајтове Пројекат Растко и Српска земља Црна Гора. За разлику од оваквих релативно бројних сајтова који чувају српску баштину, сајтови који се баве презентовањем модерне српске културе готово да и не постоје. Поред секција посвећених модерној српској култури на сајту Пројекат Растко, постоје само два сајта ове врсте урађена ћирилицом, а то су презентација музичара Владе Дивљана и сајт Огледало српско посвећен модерној црногорској књижевности.
Српска ћирилица је слабо заступљена на сајтовима научно-наставних и наставно-образовних установа. Једино бањалучки Универзитет, Математички факултет у Београду и Богословски факултет СПЦ имају своје ћириличне сајтове, док се на сајтовима осталих државних универзитета и факултета тек понекад појави и неко ћирилично обавештење. Своје ћирилично представљање има и Универзитет Браћа Карић у Новом Саду, као и мањи број основних и средњих школа.
Ћирилични сајтови странака које играју значајну улогу у политичком животу српских земаља су ретки. Такве сајтове имају новосадски одбор Демократске странке Србије, Демократска омладина Демократске странке, новобеоградски одбор Демократске странке, Српска радикална странка, Српска народна странка Црне Горе, Нова Србија, Странка независних социјалдемократа Републике Српске, Српски народни савез Републике Српске и три одбора Српског покрета обнове. Своју личну презентацију урађену ћириличним писмом има и градоначелник Чачка Велимир Илић. Страначке презентације се редовно ажурирају информацијама из политичког и страначког живота. Ћириличне сајтове имају и неки од политичких покрета, а од познатијих јавности то су Равногорски покрет и Отачаствени покрет Образ.
Српске друштвене организације у дијаспори, иако прилично заступљене на Интернету, своје презентације углавном немају урађене ћирилицом. Постоји само пет евидентираних ћириличних сајтова друштвених организација и установа наших земљака у дијаспори. Сајт Српске народне одбране у Америци и сајт Српска дијаспора су богати материјалом, а први се и редовно ажурира. Три мања сајта су презентације Српског друштва Синђелић, Српског културно спортског клуба Никола Тесла у Аустрији и Први српски православни погребни завод у Чикагу.
Појединци који су објављивањем ћириличних књига и чланака највише допринели развоју српске ћирилице на Интернету су оснивач и председник Пројекта Растко Зоран Стефановић и информатичар Михаило Стефановић који су од 1994. до данас са многобројним сарадницима развили највећи број српских ћириличних презентација: библиотека Пројекат Растко са својим многобројним сајтовима, више црквених пројеката, Књижевна реч и многе друге. Квантитативно су популаризацији ћирилице на Интернету веома допринели и др Дејан Ајдачић који учествује у развоју неколико ћириличних пројеката, Александар Ђаковац, уредник сајта Верујем, као и аутор ових редова Александар Раковић, уредник сајта Српска земља Црна Гора и учесник у развоју још неких ћириличних сајтова. Веома важну улогу у популаризацији имају Радна група за српску ћирилицу на Интернету као и појединци ван ње а чији је циљ пружање подршке коришћењу српске ћирилице на Интернету. Особе које на овај начин учествују у развоју српске ћирилице на Интернету су: мр Милорад Симић (коректор РАС), мр Владо Кешељ (конвертор UNISTD), Милош Ранчић (Linuks пакет Све за српски), Раденко Микановић (конвертор YUCC), Михаило Стефановић (конвертор Ћирило), Драган Врачар (конвертор YU 98e), Ранко Томић (конвертор Конверт), Драган Сретеновић (конвертор Ћирилко), Бојан Сузић (конвертор ЗЊКонверт), Бојан Стојановић (закрпа Сербиан Печ МЕ), Предраг Шупуровић (закрпа за копирање и преношење ћирилице), као и сви који су ненамерно изостављени уз најдубље извињење.
На крају овог погледа на српске Интернет сајтове поменимо да град Ниш има највише локалних ћириличних презентација, да постоји само један спортски ћирилични сајт Топ Баскет, да нема ниједног ћириличног електронског издања дневних новина и да не постоји ниједан ћирилични сајт забавног карактера. Велика већина ћириличних сајтова је рађена у стандардизованом кодном распореду 1251, мада има још сајтова урађених у већ застарелом YUSCII стандарду.
Поред слабе квантитативне заступљености српске ћирилице на Интернету, мора се рећи да се и постојећи ћирилични сајтови ретко ажурирају, да су углавном статични и не превише богати садржајем. Сајтови богати садржајем који се још редовније и ажурирају књигама, текстовима, фотографијама, аудио и видео материјалом су Пројекат Растко, Српска земља Црна Гора и Верујем, док се сајтови Српске православне цркве, града Ниша, Епархије рашко-призренске, Српске радикалне странке и Српске народне одбране у Америци ажурирају чланцима и кратким информацијама дневно или више пута недељно.
Перспективе српске ћирилице на Интернету
И на основу летимичног прегледа може се јасно уочити да иза већине сајтова урађених српском ћирилицом стоје традиционалисти емотивно везани за српски језик, српско православље, српску ћирилицу и народно сећање. Остатак нашег народа који није нарочито, или није уопште, везан за традицију не доживљава питање опстанка српске ћирилице као битно. Многи ћирилицу сматрају ретроградном, па чак и руралном. Интернет је, тако, постао огледало словосвести нашег народа данас. У апсолутној слободи избора писма већина Срба изабрала је оно друго, латинично.
Ипак се мора нагласити да и није било организоване кампање за популаризацију српске ћирилице на Интернету. Било је неких заједничких покретања иницијатива, више самоиницијатива али све је то дало веома слаб резултат. Аутор ових редова већ више од две године покушава да преко свог сајта Српска земља Црна Гора популаризује српску ћирилицу, али признаје да је могао да уради и више на том пољу. Нужно је, дакле, повезивање свих заинтересованих у једну групу која би направила детаљан план за популаризацију српске ћирилице.
Међутим, српска ћирилица није угрожена само на Интернету. У Црној Гори ћирилица је готово у потпуности замењена латиницом, у Србији се ћирилица и даље повлачи пред латиницом, док је у Републици Српској ситуација нешто боља али далеко од идеалне. Ако се овакав негативан тренд настави Срби ће у XXII век ући без свог традиционалног и националног писма. Дакле, потребан је један општији и обухватнији лек, а за то је нужно ангажовање државних и националних институција. Потребно је на државном нивоу покренути широку акцију популаризације и ревитализације ћирилице у свим сегментима друштва. Крајње је време да признамо и прихватимо чињеницу да наша српска ћирилица полако нестаје. Њена заштита није и не сме бити само програм неких ентузијаста, већ мора бити државни и национални програм. Широј јавности треба пружити информацију о ћирилици путем спотова, реклама, огласа, летака и сл. Наш народ би, дакле, требало поново упознавати са ћирилицом и важношћу ћирилице за стварање српског идентитета. Уколико до таквог односа према српској ћирилици дође она ће и на Интернету заузети простор који јој по историјском праву у српском народу и припада. Уколико, пак, до таквог односа према ћирилици не дође треба се плашити да ће српски народ изгубити једно од најосновнијих обележја сопственог идентитета.
Генерални директор УНЕСКО-а Кочиро Матсура је изјавио 12. марта 2001. поводом догађаја у Авганистану како је уништавање баштине “злочин против културе”, додавши и да је “губитак неповратан и да се мора предузети све како би се зауставила даља девастација”. Можда ће за којих педесетак година УНЕСКО почети да се бави и заштитом српске ћирилице од даље девастације јер богатство различитости и јесте један од основних постулата савременог доба. Било би ипак боље и ваљаније да српску ћирилицу од девастације спасимо ми Срби.
----------
Прилог Александара Раковића је заправо његово излагање поднесено на научно-стручном скупу "Интернет и цирилица", у Београду 11. фебруара 2002. Аутор је уредник сајта Српска земља Црна Гора ( http://www.njegos.org/ ) и активни учесник у развоју више ћириличних сајтова.
