|
Српска енциклопедија |
|
|
|
Национална енциклопедија - у којој су сабрана тумачења свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа, као и приказ његовог доприноса европској и светској култури и цивилизацији - није тек обична књига међу другим, исто тако обичним књигама, и зато (зло)намерно прећуткивање више брине од њене окаснеле појаве пошто се може схватити као немушто упозорење да са толико призиваном слогом, која нас све спасава, нешто није у реду. Пише: Младен А. Булут  Са промоције Српске енциклопедије у Новом Саду Снимио: Бранко Лучић Први том прве књиге Српске енциклопедије, насталом у заједничком лексикографском подухвату Матице српске из Новог Сада, Српске академије наука и уметности, као и извршног издавача Завода за уџбенике из Београда, овде, у некадашњој српској Атин(иц)и, у главном граду Војводине, дочекан је 23. новембра 2010. као прворазредни догађај и достојно је обележен, јер свечана сала наше најстарије културне и научне установе била је претесна да прими све заинтересоване за дуго очекивано дело од изузетног националног значаја. Пише: Младен А. Булут Наизглед, одсуство челника академика Николе Хајдина и још понеких угледника САНУ, изостанак првог човека Завода, директора Мирољуба Албијанића, као и превремен одлазак министра културе Небојше Брадића – који су пре месец дана приредили у престоном граду премијерну свечаност приликом изласка овог првенчета из штампе - није умањило значај скупа, али је дало нови повод за наставак злурадих окапања од којих, нажалост, није био поштеђен огроман труд чијим остварењем ће, напокон, када 2020. буде обелодањен последњи од 11 или, можда, 12 предвиђених делова овог капиталног издања, Србија сустићи економски богатије и културније народе Европе који су овај посао благовремено обавили. Стидљив весник националног препорода А разлози зашто су Срби, поред Албанаца, један од малобројних народа на Старом континенту који до сада (самостално) није исписао своју националну енциклопедију нису почивали оставши прикривени у стално присутним финансијским проблемима него, готово увек, у политичким опредељењима. СЛОВО ПО СЛОВО - Не тако давно, крајем XIX, чак и почетком XX века, да би се стекла тада врхунска славистичка знања и сазнало нешто више о бити српског народа неопходно је било ићи у Беч, код Копитара, Миклошича, Јагића. Јиричека и других. Срби су врло рано исказивали интересовање за енциклопедистику о чему сведочи издање Павла Стаматовића Младиј Сербл`ин у ввсемерном царствуса упоредним насловом на немачком Der junge Serb, издате у Будиму 1863. Окупљени у Друштву српске словесности, најученији и најумнији представници наше науке и културе, ипак, нису успели да изнедре замишљенуЕнциклопедију наука, јер је оно већ догодине, 1864, из политичких разлога било распуштено. Српско учено друштво, мада се Стојан Бошковић залагао за издавање Научног речника на српско-хрватском, словенском и бугарском, није ни покушало да оствари идеје својих претходника, али је његов угледни члан, Владимир Јовановић, написао Политички речник у којем је изложио начела француских револуционара XVIII века, француских републиканаца из револуције 1848, енглеских либерала и српског патријахалног живота, а који је, мада недовршен, издала Уједињена омладина српска 1870-1872. Из пера Милана Ђ. Милићевића, 1888, настао јеПоменик знаменитих људи српског народа новијег доба, а 1898. и 1900. у редакцији Андре Гавриловића објављено је двотомо дело Знаменити Срби XIX века– претече ововременог Српског биографског речника. Уочи Првог светског рата пропао је покушај Петра Томића и Валтазара Богишића да се у сарадњи Југословенске академије, Српске краљевске академије, Бугарске академије и Матице српске приреди нека врста јужнословенске, односно југословенске енциклопедије. После рата, у новоствореној држави Срба, Хрвата и Словенаца, под руководством проф. Станоја Станојевићанастала су четири тома Народне енциклопедије српско-хрватске-словеначке, које је на ћирилићном и латиничном писму штампао Библиографски завод у Загребу 1926-1929. Свезнање – општи енциклопедијски лексиконприпремио је Петар Петровић уз 122 сарадника и, у издању Народног дела из Београда, објавио га 1937. Прво од укупно три издања Мале енциклопедије Просвета штампано је у Београду у 30.000, а потом у још 10.000 примерака, а безмало 40.000 одредница, које је написало 170 сарадника, уредио је Ото Бихаљи-Мерин. Осмотому Енциклопедију Југославије, која је афирмисала ту трећу новостворену југословенску државу, од 1955. до другог издања 1973, приредио је Лексикографски завод из Загреба под управом Мирослава Крлеже, који је, у суштини, величао једну изразито националну, често и националистичку хрватску политику.. Али, већ догодине, предлог Закона о Српској енциклопедији, без нарочитог образложења, је скинут са дневног реда Скупштине Србије, а због у међувремену уведених санкција међународне заједнице и избијања ратних сукоба на крваво раздељеном југословенском простору све је остављено за нека друга, срећнија времена чији је долазак, опет, непрестано одлаган НАТО бомбардавоњем 1999, сменом власти 2000. и пред (не)извесношћу одвајања Црне Горе из заједнице са Србијом почетком 2006. Застој је настао пошто је обновљени предлог пропао и 2003, да би 8. децембра 2005. Закон готово ненадано прошао кроз скупштинску процедуру и омогућио да се, по ступању на снагу, током наредне године озваничи Уређивачки одбор од 24 члана пошто, упркос свему, Матица и САНУ нису обуставиле обиман рад припремивши подробни попис са више од 40.000 појмова, институција и азбучник личности које су имале пресудан значај и утицај на живот и кретање српског народа од његове појаве у историји до данашњих дана. - Показали смо и доказали да је ова генерација интелектуалаца у стању да свом народу надокнади оно што је изгубио у току два века мукотрпног пробијања до светске цивилизацијске баштине – не без поноса истакао је академик Чедомир Попов, председник Матице српске и, као један од покретача и главних заговорника обнављања идеје о енциклопедији, а до преклане председник Уређивачког одбора, у име 511 аутора, 100 уредника из 33 редакције и 29 редактора који су на 708 страница Б4 формата изнели 1.929 текстова претворених у енциклопедијске чланке по свим захтевима најсавременије лексикографске методологије. Означивши зато овај подухват значајним датумом и назвавши га узором патриотизма, он је у својој беседи, између осталог, додао да је уважавањем метода савремене науке, највише колико се то могло у овом часу, учињено како би дело добило све одлике националне енциклопедије општег типа. -То уједно значи да је, као србоцентрична, енциклопедија посвећена српском народу, али иако највећи део свог садржаја посвећује области историје српског народа, уважава све вредности истовремено ствараних са другим народима и културама на српским просторима и местима где Срби живе у расејању – указао је Попов наводећи да је у настојању да се већ првим томом изгради висок енциклопедијски стандард, због чега је, поред упорног и преданог рада, било потребно и нешто више времена, а да ће сад, кад је све то постигнуто, посао много лакше бити настављен. Наравно, очекивали су се и очекују се критички коментари стручне јавности, које ће Уређивачки одбор умети на прави начин да уважи. - Све може бити још боље, и биће, али је једно сигурно – Матица српска и САНУ су код нас једини прави гаранти да ће достигнути врхунски квалитет бити очуван и унапређен – закључио је Попов. Поводе оног другог одоцњења, академик Василије Крестић, један од тројице његових сабораца и преосталих најстаријих учесника у припреми енциклопедије, приписује, пре свега, друштвено.политичким и културним околностима у којима смо живели и у којима нисмо много ни осећали потребу за постојањем националне енциклопедије пошто смо се задовољавали енциклопедијским издањима насталим у другим земљама, као и недостатку услова у стручном и научном погледу да би она била раније написана, јер многобројне области, које су у таквом делу неизоставно требале бити заступљене, код нас нису биле довољно истражене. - Објављивањем прве књиге постављени су здрави темељи за продужетак посла на Српској енциклопедији – оценио је Крестић. Износећи свој став да нема илузија да је она савршена и да у њој нема појединих пропуста, који, међутим, нису непоправљиви, он сматра да они не могу послужити као оправдање недобронамерним критичарима који су јој приписали да „прескакањем“ појединих личности „уме да зажмури“ због чега су се са ниподаштавањем обрушили на прворазредни догађај у нашој култури. - Увек је било оних који нису у стању ништа добро да створе, али су у стању све добро да руше – указао је Крестић на крају свог обраћања у нади да ће сви злонамерни покушаји подметања клипова и нарушавања постигнутог колективног духа српске науке остати безуспешни и да неће осујетити и обесхрабрити нити ауторе, а ни Уредништво, да истрају до окончања овог значајног посла. Ризница националног идентитета Професор Мило Ломпар уверен је да је енциклопедија знак опште зрелости једне културе, којом ће се, кад у њој буде сабрано све што поуздано и свеобухватно сведочи о ономе што треба знати о српском народу, његовом језику и писму, историји, обичајима, религији, књижевности, уметности, култури, привреди, државној организацији, праву, медицини, техници и другим научним областима и стваралаштву, поносити многобројне потоње генерације. (ПРЕ)ДУГА РАСКОЛНИЧКА ПРОШЛОСТ Када је Станоје Станојевић 1924. изложио своју идеју о заснивању Народне енциклопедије, његова су настојања у Београду, у којем је живео и на чијем је универзитету био професор, дуго прећуткивана и врло хладно прихваћена. На много више разумевања и организационог прегнућа наишао је у Загребу, који је од тада почео постепено да израста у најјачи југословенски енциклопедистички центар. Чешћи одговор на оваква, ма колико ретка, залагања је онај који је подразумевао уврежени манир утука на утук и стварање алтернативног пројекта. Када је једна група српских интелектуалаца предвођена Тихомиром Ђорђевићем, Богданом и Павлом Поповићем, под патронатом краљевске владе у Лондону 1915. обновила пројекат националне, овај пут као југословенске енциклопедије, одмах је потом једна друга група на челу са Александром Белићем, Јованом Радонићем и Станојем Станојевићем, у Паризу, контрирала са другим, нешто другачијије устројеним пројектом. А онда се, у судару два решења и у ратним неприликама, испоставило да ни од једног ни од другог није било баш ништа. Ваља напоменути да су још 70-их година прошлог века, у време када су заједно са Србијом и осталим републикама чиниле СФРЈ, Словенија и Хрватска имале своје националне енциклопедије. - Није добро што је појава Српске енциклопедије на протеклом Сајму књига у Београду, на известан начин, стављена у сенку и отуда нимало није случајно што је у ретким вестима о њој у првом плану потегнуто питање цене – осврнуо се и он на околности којима је овај издавачки подухват пропраћен признајући да износ од 3.500 динара (или 35 евра) није мали, али и да свуда у свету оваква обимна енциклопедијска издања нису јефтинија. Академик Зоран Ковачевић, у понетом говору о одредницама у којима су заступљени великани српске историје, државности, науке и културе и проблемима насталим њиховим својатањем од других, посебно је истакао да нови друштвени поредак, који жели да се представи као друштво знања, у којем се идеје и различити облици научних, техничких, уметничких и осталих сазнања и достигнућа налазе у самом темељу и његовом свеколиком деловању, нема другог избора него да овај пројекат изнесе до краја. - Иако Српска енциклопедија неминовно неће у потпуности бити лишена печата духа времена у којем је настала, држећи се златних правила енциклопедистике, остаће сведочанство засновано на фактима, а не на вредносним судовима које изричу утицајни људи о ономе шта они мисле о тим чињеницама – нагласио је Ковачевић. Кад буде обелодањен и последњи том (којим ће бити обухваћене и остале тренутно изостале појаве, догађаји и појединци), и овај пројекат, бар засад, буде завршен, у објективном и научно егзактним заснованоним описима простора и времена, прилика и догађаја, као и најважнијих личности и њиховог дела, а без националне мегаломаније и сопственог минимизирања, енциклопедија ће, утврђувањем културолошке самосвести, неспорно омогућити плодотворан дијалог са претставницима других европских народа и култура – дијалог који Срби не би никако више смели да воде са притајеним или нескривеним обезвређивањем свега онога по чему су се одавно већ потврдили као достојанствени припадници европске заједнице народа. Поготову, условљавањима којима су изложени уласком у актуелну политичку целину коју називамо Европском заједницом. Крмчија Законоправило Светог Саве или Крмчија, из прве половине XIII века, по много чему, може се сматрати првом српском енциклопедијском књигом и, не само да је послужила као главни извор права и црквених канона за све државе са православним словенским живљем, па и за Румунију, него је била својеврсни трезор знања средњовековних Срба о себи самима, о друштву и државном поретку, устројства цркве и односима духовне и световне власти, обичајима у српском народу од рођења до смрти, али и сазнања о истакнутим појединцима (лексикограф Хисихије, канонист Аристин итд), као и другим народима. Истовремено, то је појмовник правног и економског живота пошто у другом свом делу садржи одреднице: обол – најситнији сребрни новчић, вредности једне шестине драхме, дидрагма – четвртина унце, кабал - латински medius, јединице за мерење, углавном, зрнастих и течних намирница, литар – мере за течност, литра – мере за сребро, лихва – камата, привата – царска благајна, поклад – остава, залога или депозит и др. Зачудо, о најстаријем сачуваном писаном споменику српског права нема ни једном речју било каквог помена у Правној енциклопедији, издатој 1985, ни у једном од два штампана тома, све док га Миодраг М. Петровић није објавио у свом делу Законоправила(Закон градски). - Реална процена је да ћемо, уз очување и ојачавање постојећег тима и редовно финансирасе, крајем следеће године, опет пред београдски Сајам књига, објавити други том прве књиге, а 2012. и другу књигу, а онда, у зависности од обима, сваке године под наредним словом ћирилске азбуке, по један нови наставак - најавио је председник Уређивачког одбора др Драган Станић напомињући да је разуђену мрежу сарадника, све редакције и редакторе опслуживало свега шест запослених. У превеликој жељи да се што пре отпочне са радом, појашњава он, али и да се не дозволе замерке да је пројекат скуп и да га држава зато не може изнети, па да све опет пропадне, одлучено је да није потребно оснивати неки нови лексикографски завод, а Матица српска и САНУ су и на овај начин, обезбеђујући сву неопходну логистику постојећим стручним и административним кадром, потврдиле да су биле и остале једине институције дорасле најсложенијим и најзахтевнијим задацима. - Најразличитији садржаји уклопљени су врло природно и стратешки осмишљено и стога имамо обухватан приказ природе, од геолошког састава земље, тла, рељефа, воде, климе, биљног и животињског света, преко друштвене ситуације, становништва, демографских промена, привредног развоја, политичких и војних догађаја, историје и језика, па до културе у најширем смислу, укључујући и начин живота, веровања, менталитет, књижевно, уметничко и научно стваралаштво – навео је Станић рекавши да је Београд одредница којом ће започети други том прве књиге. Читаоци ће у првој књизи пронаћи одреднице о, рецимо, академијама, архивима, аеродромима или апотекама, делатностима попут архитектуре, аеро-инжињерства, аутомобилизму и аутомобилској индустрији, банкарству или духовно-историјским појавама: авангарди и бароку, уметничким жанровима: антологији, алманаху, аутобиографији, бајкама, баладама, акварелу, акту, аутопортрету, бакрорезу, уметничким стиловима: академизаму, апстрактној уметности, историјским догађајима: анексији БиХ, аустро-турским и балканским ратовима, политичким појавама: административним поделама држава, аграрној политици и реформа, о српским односима са Америком или Аустријом, са Албанцима и Арапима, о језичким феноменима: акценату, непостојаном А, географским дестинацијама: Балканском полуострву, Банату, Банији, Барањи, Бачкој, као и свим насељима са више од 500 становника и др. Књигу, са обиљем илустрација, графикона, географских и топонимских карата, фотографија, портрета, сцена из позоришних и балетских представа, спортских догађаја и значајних архитектонских грађевина и привредних објеката, штампала је суботичка штампарија Ротографика у тиражу - надајмо се тек првог издања - од 5.000 примерака. |
