listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Језик и политика

 

Интернет портал за учење босанског језика нема стручног оправдања, сматра асистент на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Бањалуци Радомир Д. Митрић

Недавно је на интернету постављен портал за учење босанског језика – www.bosanski.ba – који, према речима књижевника и асистента на Одсеку за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Бањалуци Радомира Д. Митрића, нема стручног оправдања. Преименовање српског језика у босански, црногорски и хрватски је, истакао је он, последица чињенице да је на овом простору „политика изнад лингвистике”.
 
Пише: Боро Марић,дописник «Политике»

– Нема оправдања за овај лингвистички метод који је директно инициран политичким факторима, зато што је реч о једном језику, исте структуре и граматике – каже за наш лист Митрић. Преименовање српског језика, додао је он, директна је последица што новонасталим нацијама, на штету науке, смета предзнак српски. Многим народима, с друге стране, уопште не смета што говоре, условно речено, туђим језицима.
– Американци исправно свој језик и даље доследно називају енглеским, што је потпуно природно, јер је тај језик, са неким колоквијалним посебностима америчког ареала и даље језик који је проистекао из енглеског. Таква је ситуација и у Чилеу где Чилеанци свој језик не могу назвати чилеанским, јер је то изворно шпански језик. Проблем је у томе што неке балканске нације желе да имају и сопствене језике, неприродно га издвајајући из српског и називајући сопственим. Но, ако су Хрвати тај језик „пригрлили” што лидер Илирског покрета Људевит Гај и признаје у једном броју њиховог гласила „Даница”, исте проблеме ствара и инсистирање на некаквом „босанском” и „црногорском” језику – објашњава Митрић.
– Познато је да језици у свету не добијају називе према територији већ према народу који тај језик говори. Дакле, не говори територија него народ. Али, ни тај квалификатив не би се овде могао употребити у сферама лингвистике и науке јер ни ти новонастали народи немају сопствене језике, него се користе у стандардној употреби, језиком Срба. Не може се тај проблем посматрати уз помоћ „теорије полицентричности” јер се покушава раслојити српски језик на више мањих језика, који би сад требало да добију нова имена. Ти „језици” имају и некакве своје стране у Википедији, енциклопедији на интернету, али лингвистика је егзактна наука и зна се шта је научно а шта не. Постоје и бројни интернет портали који раде на успостави ове несрећне идеје, а као главна тумачења овог питања наводе се мишљења некаквих квазифилолога – рекао је Митрић.
– Највећа разлика у овом вавилонском језичком галиматијасу, којим Хрвати, Бошњаци и Црногорци покушавају да створе језичку независност, почива на пет одсто посебне лексике у односу на 95 процената граматичког система српског језика. Појављују се и невероватне књиге лексикографског типа, као Владимира Бродњака „Рјечник разлика између хрватског и српског језика”. У њему се најчешће инсистира на речима које су Срби изгубили у свом језичком осећају и памћењу – жупан, бан, тисућа, колник, које су посведочене у Душановом законику – наводи Митрић. – У Босни и Херцеговини реч је највише о речима арапског и оријенталног порекла које су у српски језик инфилтриране преко турског језика.
– Па ипак, неоспорно је да је основа српски језик и српска граматика. Социолингвистички посматрано, реч је о једном језику који и данашња Европа тако посматра иако допушта именовање Б-Х-С (a можда и „М”), и финансира пројекте у Аустрији истог језичког назива. Јер, да би неки језик имао валидан статус у Европској унији, он мора да има најмање 10 милиона оних који га говоре. Српски језик има своју будућност, само је битно да српске институције схвате време у којем живе, не робујући погрешним и истрошеним идеологијама – упозорио је Радомир Д. Митрић.

Радомир Д. Митрић рођен је 29. aприла у 1981. године у Јајцу (БиХ).Основну школу и гимназију завршио у Шипову, дипломирао на студију српског језика и књижевности Филозофског факултета у Бањалуци, на коме је и запослен у својству асистента. Писањем се бави од своје четрнаесте године, поезија му је објављивана у антологијама, часописима и зборницима. ПоезијаРадомирa Д. Митрићa преведена је на енглески, италијански, њемачки, шпански, француски, руски и бугарски. Учесник бројних књижевних фестивала и носилац награда, поред осталих Бранкове награде (2005.) а у истој години постао је носилац и награде ”Милош Црњански”. Носилац је и мешународне награде за поезиј "CastellodiDuino" (Трст, Италија, 2008). Објавио је више кљига поезије. Живи, ради и ствара у Бања Луци (Српска)

Текст на шведском, превод: Андерс Густафсон