listovi5433latN
svN
 
 
 
Web www.dijaspora.nu

Прочитах Програмске основе др Максима Хумског, које су ме навеле на дубља размишљања. Прво што сам се упитао било је: Јесам ли ја Србин!?

Пише: Милан Меселџија

Како себи дати одговор на ово питање, кад ме нико и никада, за ових мојих 54 године, и не упита- а да не кажем не уписа и не пописа као Србина. У предлогу Манифеста стоји, цитирам: "Држављани матичних српских држава су сви Срби који су стекли то држављанство и нису га се одрекли, без обзира да ли живе у Матици или Расејању." По овом питању први пут речено је све на јасан начин.

Не знам да ли сам, и када сам, стекао и формално српско држављанство (ако то није рођењем у српској држави), али сигурно знам да га се нисам одрекао. И никада га се нећу одреци, јер кости мојих предака су уграђене у темеље српских држава. То што ме пре десетак година протераше са прадедовског огњишта они што продадоше свој народ и своју душу ђаволу, није разлог да овде у туђем свету, који никада у мени није био, нити је и нити ће икад бити мој, немам право на наду да ћу, у неким бољим временима, осетити "топлину Матице, и мајчино крило", како каже др Хумски, у којем ће и моји птићи вијати своја гнезда. Само тако, и никако другачије, могу остати и опстати оно што у дубини мога бића и што јесам - Србин.

На жалост, до сада сам могао да осетим само бременитост Матице, која бременито стење под теретом, као кошница под силином прекобројних трутова, а не зна како да их се ослободи.
У ушима једнако, или слично, зује трутови и оног и овог времена. Иста песма.

- "Милиони исељених Срба на свим континентима представљају ТРЕЋИНУ СРПСКОГ НАРОДА" (а не знају ни отприлике колико нас има) и та трећина српског народа је његов најбогатији део. Тај потенцијал треба искористити паметном и домаћинском националном политиком, тако да сваки исељени Србин буде стимулисан да улаже у МАТИЦУ" (изводи из говора једног од трутова).

Треба помоћи КОШНИЦИ (Матици) да се ослободи трутова. Зато, окупимо се најпре у што већи заједнички рој изван кошнице, око нас самих, дружимо се посвуда у расејању, комуницирајмо међусобно (бар данас то није тешко). Задатак пчела радилица је да помогну Матици да се ослободи од прекобројних трутова, како би и сама почела производити пчеле радилице, а не хранити медом, што га створисмо, оне што само о себи мисле, и боре се за личне политичке интересе и циљеве, занемарујући у потпуности интересе народа, како у КОШНИЦИ тако и изван ње.

Матица мора водити рачуна о нама, уколико жели да и сама себи помогне. Српски подмладак у расејању мора бити брига Матице на плану чувања и неговања језика, културе, националних и верских осећања. Ништа не сме бити препуштено волунтаризму и ентузијазму, већ мора постојати јасан и прецизан национални програм, те потребни планови, и све то под државном бригом. СРПСКИ ПРОГРАМ ЗА ТРЕЋИ МИЛЕНИЈУМ, или СРПСКИ МАНИФЕСТ, др Максима Хумског изванредна је основа на којој се може изградити један такав свесрпски програм.

Због тога хвала господину др Хумском на предложеном документу који у целости прихватам, поздрављам и подржавам.

Тоулон, Француска 20. априла 2002. године