Вести портала Serbiancafe.com пренеле су писање Monda и Pressa о довитљивости Жељка Филиповића из Ниша који са свог мобилног телефона може послати СМС поруке написане ћирилицом. Највећи портал на српском језику преноси како је Филиповић, иначе пензионисани војни везиста, искористио своје стручно искуство да би у свој мобилни телефон унео азбучно писмо.
- „Телефон сам купио тек пре две године када ми се ћерка породила. Желео сам да са њом будем у сталном контакту, како бих јој набавио све што јој треба. Одмах сам почео да размишљам о томе како да изменим слова у телефону. Нервирало ме је што је мој град ´Нис´, моја ´зена´ ´Снезана´, пијемо јогурт у ´цаси´, у банци смо на ´салтеру´ и нико ´ниста´ не ´примецује´”, изјавио је Филиповић. Како је безуспешно покушавао да своју идеју реализује преко надлежних оператера мобилне телефоније у Србији одлучио је да то урадим сам. Ћирилицу за мобилни телефон саставио је од три писма: од постојећег латиничног писма узео је тринаест слова, из грчког алфабета је применио знакове за слова Г, Л, Ф и П. Остатак ћириличних слова, како је изјавио, послао му је пријатељ који их је претходно скинуо са рачунара на телефон и посла о их као СМС поруку. Све је то укомпоновао иноватор Жељко Филиповић из Ниша у свој мобилни телефон и сада на телефону има целокупно српско ћирилично писмо” које користи.
Филиповић са својом иновацијом која је значајна, није међутим први и није његов мобилни телефон једини на којем се може ћириличним писмом исписати и послати СМС порука. Ћириличним писмом исписане поруке, већ дуже времена прима наш часопис од свог сарадника Зорана Маринковића. Овај ИТ-инжењер ексклузивно за штампано и електронско издање Дијаспоре писао је и о томе како је Google прогуглао ћирилицом.
Дијаспора се обратила, преко свог сарадника, Ериксону а потом и Нокији у вези ћириличне тастатуре на мобилним телефонима, дакле о истом питању које је мучило Жељка Филиповића из Ниша. Одговор који смо добили из Ериксона и Нокије је истоветан; технологија постоји, постоји и могућност да се тастатура мобилних телефона ових произвођача прилагоди српском језику односно ћириличном писму. Никакав закон не обавезује њих као произвођаче да тастатура буде прилагођена појединим језицима.
Према речима Зорана Маринковића, иначе ИТ-инжењера, ради се о доста једноставном послу који не захтева никаква велика улагања. Додати још једну тастатуру на двадесетак-тридесетак тастатура колико их је уграђено у сваки мобилни телефон је исто као сабрати два једноцифрена броја. У пита њу је само наш немар. Уколико се ово питање издигне на ниво владе Србије проблем ће се лакше и успешније решити.
Најмањи је проблем применити ћириличну тастатуру на мобилним телефонима. Неки од светских произвођача мобилних телефона наћи ће економски интерес да то учини, јер тржиште од десет милиона могућих корисника таквих телефона није за потцењивање. Проблем је у игнорантском и потцењивачком односу у Србији према ћирилици - дакле тамо где га не би смело и требало бити.
